Šta je podni uzgoj jaja i zašto je to važno za vas

Kada stojite ispred police sa jajima u prodavnici, najverovatnije gledate u desetak različitih kutija koje izgledaju gotovo identično. Sve nose oznaku „sveža jaja“, sve imaju slične slike zelenih livada i srećnih kokoši, a cene se razlikuju bez ikakvog jasnog objašnjenja zašto. 

Ono što većina kupaca ne zna je da iza te kutije stoji čitava priča o tome kako je kokoš živela, čime se hranila i koliko je jaje zapravo staro kada stigne do vašeg stola.

Podni uzgoj je jedan od načina uzgoja koji se sve češće pojavljuje na deklaracijama, ali malo ko zaista razume šta taj termin znači i po čemu se razlikuje od ostalih. Ovaj tekst odgovara tačno na to pitanje.

Kako kokoška živi u podnom uzgoju

Podni uzgoj znači da kokoške nisu zatvorene u kaveze već se slobodno kreću unutar objekta. Imaju prostirku po kojoj hodaju, gnezda u kojima nese jaja i dovoljno prostora da se ponašaju prirodno koliko zatvoreni sistem to dozvoljava. Ovo možda zvuči kao osnovno, ali u poređenju sa kaveznim uzgojem koji još uvek dominira u industrijskoj proizvodnji, reč je o suštinski drugačijim uslovima života.

U kaveznom, takozvanom baterijskom uzgoju, kokoške provode ceo život u metalnim kavezima gde na raspolaganju imaju svega nekoliko desetina kvadratnih centimetara prostora. Ne mogu da rašire krila, ne vide prirodnu svetlost i izložene su konstantnom stresu koji ostavlja direktan trag na kvalitetu jaja koja nose. Hrana im dolazi sa pokretnih traka, a jaja odmah padaju na transporter ispod kaveza. Ceo proces je do te mere industrializovan da je teško govoriti o životinji u pravom smislu te reči.

Kokoška u podnom uzgoju ima slobodu kretanja, prirodniji ritam života i znatno manje stresa, što su faktori koji direktno utiču na kvalitet jaja. Važno je napomenuti i da podni uzgoj nije isto što i slobodan uzgoj, gde kokoške imaju pristup otvorenom prostoru i pašnjaku. To je sledeći nivo koji nosi oznaku broj 1 na ljusci jajeta. Podni uzgoj nosi oznaku broj 2 i podrazumeva zatvoreni objekat bez kaveza, što ga postavlja između slobodnog i kaveznog uzgoja po uslovima držanja.

Šta znači broj na ljusci jajeta

Na svakom jajetu koje se prodaje u regularnoj maloprodaji nalazi se utisnut kod na ljusci. Prvi broj u tom kodu govori vam sve o tome kako je živela kokoš koja je snela to jaje, i to je informacija koju vredi znati napamet.

Broj 0 označava organski uzgoj, broj 1 slobodan uzgoj sa pristupom otvorenom prostoru i vegetaciji, broj 2 podni uzgoj u zatvorenom objektu bez kaveza, a broj 3 kavezni ili baterijski uzgoj. Ostatak koda označava državu porekla i identifikacioni broj farme, što vam teorijski omogućava da pratite poreklo svakog jajeta koje kupite.

Sledeći put kada budete u prodavnici, okrenite jaje i pogledajte koji broj stoji na ljusci. Taj jedan karakter govori više o kvalitetu jajeta nego bilo koji marketing na kutiji.

Da li su jaja podnog uzgoja zaista bolja od kaveznih

Da , i za to postoje konkretni razlozi koji se tiču i dobrobiti životinje i kvaliteta onoga što jedete.

Kokoška koja živi pod stresom kaveznog uzgoja proizvodi jaja lošijeg nutritivnog profila. Žumance takvih jaja je bledo i bez intenziteta, pa se u industrijskoj proizvodnji često dodaju veštački pigmenti kako bi žumance izgledalo narandžasto i privlačno. Kokoška u podnom uzgoju, koja se hrani kvalitetnom hranom bogatom kukuruzom i prirodnim sastojcima, daje žumance čija boja dolazi iz same ishrane, bez ikakvih dodataka.

Pored toga, manje stresa znači bolji hormonalni status kokoški, što se direktno reflektuje na sastav jajeta. Kokoška koja se slobodno kreće, ima prirodan ritam dana i noći i nije permanentno izložena industrijskim uslovima, jednostavno nosi kvalitetnije jaje. To nije marketinška tvrdnja već fiziološka činjenica.

Postoji i pitanje svežine koje se često zanemaruje. Jaja iz velikih industrijskih farmi prolaze kroz dug lanac distribucije pre nego što stignu do police u prodavnici, što znači da mogu biti stara i dve do tri nedelje u trenutku kada ih kupujete. Jaja sa lokalne farme u podnom uzgoju najčešće idu direktno od proizvođača do kupca, što je prednost koju nikakva deklaracija na industrijskom pakovanju ne može da nadomesti.

Kako prepoznati kvalitetno jaje pri kupovini

Pored broja na ljusci, postoji nekoliko stvari koje vredi proveriti kada birate jaja. Datum pakovanja na kutiji mora biti jasno istaknut, a rok trajanja po zakonu ne može biti duži od 28 dana od dana nošenja. Ako kupujete kutiju čiji je datum pakovanja star više od deset dana, ta jaja su već potrošila dobar deo svog roka pre nego što su stigla do vas.

Oznaka „ekstra sveže“ na pakovanju znači da su jaja upakovana u roku od četiri dana od nošenja i da se sa tim natpisom mogu prodavati samo do devetog dana. To je pokazatelj maksimalne svežine i vredi ga tražiti.

Poreklo je možda najvažnija informacija od svih. Kada znate sa koje farme dolaze vaša jaja, ko ih uzgaja i na koji način, imate potpunu sliku o tome šta stavljate na sto. Anonimna kutija iz velikog lanca te informacije ne može da pruži, a upravo u toj transparentnosti leži najveća razlika između industrijske i lokalne farmerske proizvodnje.

Zašto poreklo jaja nije nevažno pitanje

Jaje je jedna od nutritivno najpotpunijih namirnica u svakodnevnoj ishrani, bogato proteinima, vitaminima i mineralima čiji kvalitet direktno zavisi od uslova u kojima je nastalo. Kada birate jaja iz podnog uzgoja sa lokalne farme, birate proizvod koji je nastao u humanijim uslovima, od kokoški koje nisu živele u kavezu i od jaja koja nisu prošla kroz nedeljama dug lanac hladnog skladištenja.

Panicjaja su jaja iz podnog  uzgoja od kokoški koje su  slobodne od kaveza, u objektu gde imaju prostora, gnezda i normalnog ritma života. Svako jaje nosi oznaku 2 na ljusci jer ne krijemo ništa od svojih kupaca, a isporuka ide direktno od farme do vas kako biste uvek dobili proizvod u punoj svežini. 

Kvalitet koji možete da vidite već pri prvom razbijanju jajeta, u boji žumanca i čvrstini belanca, rezultat je načina uzgoja i ishrane, a ne veštačkih dodataka.