Šta znače oznake na jajima: kompletan vodič za kupovinu

Kutija jaja na prvi pogled izgleda kao jednostavan proizvod, ali kada je pažljivije pogledate, vidite da je prekrivena oznakama, brojevima, slovima i natpisima čije značenje nije uvek jasno. Klasa A, oznaka XL, datum pakovanja, broj utisnut na ljusci, bela ili smeđa ljuska i natpis „ekstra sveže“ samo su deo informacija koje svaka kutija nosi. Problem je u tome što većina kupaca ne zna kako da čita te informacije, pa na kraju odluku donosi na osnovu cene ili izgleda pakovanja, a ne na osnovu stvarnog kvaliteta proizvoda koji kupuje.

Ovaj tekst prolazi kroz svaku oznaku koja se može naći na jajetu ili kutiji, objašnjava šta tačno znači i pomaže vam da sledeći put za 30 sekundi procenite šta zapravo kupujete.

Broj na ljusci: najvažnija oznaka koju većina kupaca ignoriše

Na svakom jajetu koje se prodaje u regularnoj maloprodaji nalazi se utisnut kod direktno na ljusci. Taj kod izgleda otprilike ovako: 2-SRB-12345. Mnogi kupci ga nikada ni ne pogledaju, a upravo on nosi najvažniju informaciju od svih jer prvi broj u kodu govori kako je živela kokoš koja je snela to jaje.

Sistem označavanja je jednostavan i jedinstven na nivou cele Evropske unije, što znači da ista pravila važe za jaja kupljena u Srbiji, Nemačkoj ili bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji. Postoje četiri oznake: 0, 1, 2 i 3, i svaka od njih opisuje potpuno drugačiji način uzgoja.

Organski uzgoj (broj 0)

Jaja označena brojem 0 potiču od kokoški uzgajanih po standardima organskog uzgoja. To znači da se  hrane isključivo organskom hranom bez pesticida i veštačkih đubriva, da imaju pristup otvorenom prostoru sa vegetacijom i da gustina naseljenosti ne sme da pređe propisani maksimum po hektaru. Organski uzgoj podrazumeva i stroge zabrane korišćenja antibiotika u preventivne svrhe i veštačkih aditiva u ishrani. Ova jaja su po pravilu najskuplja na tržištu zbog visokih troškova sertifikacije i uzgoja, ali nose i najstriktniji set garancija kvaliteta.

Slobodan uzgoj (broj 1)

Broj 1 označava slobodan uzgoj, što znači da kokoške imaju neprekidan pristup otvorenom prostoru koji mora biti pokriven vegetacijom. Propisano je da po jednoj kokoški mora biti obezbeđeno minimum 2,5 kvadratnih metara otvorenog prostora, što omogućava prirodno ponašanje, traženje hrane po travi i izloženost dnevnoj svetlosti. Unutar objekta uslovi su slični podnom uzgoju, ali ključna razlika je upravo taj pristup napolju koji direktno utiče na ishranu i kvalitet života . Jaja iz slobodnog uzgoja su bogatija po nutritivnom profilu u poređenju sa kaveznim uzgojem, a boja žumanca dolazi iz prirodne ishrane bez veštačkih pigmenata.

Podni uzgoj (broj 2)

Podni uzgoj označen brojem 2 znači da kokoške nisu u kavezima već se slobodno kreću unutar zatvorenog objekta. Imaju prostirku, gnezda za nesenje i dovoljno prostora da se ponašaju prirodnije nego u kaveznom uzgoju, ali nemaju izlaz na otvoreni prostor kao kod slobodnog uzgoja. Ovo je važna razlika koju vredi imati na umu jer se podni uzgoj ponekad pogrešno izjednačava sa slobodnim. Uprkos tome, podni uzgoj je znatno humaniji od kaveznog i daje jaja boljeg kvaliteta, pre svega zato što kokoši nisu izložene ekstremnom stresu baterijskog sistema. Kvalitet žumanca u podnom uzgoju direktno zavisi od ishrane kokoškii, pa farme koje im daju  kvalitetnu hranu bogatu prirodnim sastojcima proizvode jaja sa intenzivno obojenim žumancem bez ikakvih veštačkih dodataka.

Kavezni uzgoj (broj 3)

Broj 3 označava kavezni ili baterijski uzgoj koji predstavlja najintenzivniji i najindustrializovaniji oblik proizvodnje jaja. Kokoške žive u metalnim kavezima sa minimalnim prostorom po životinji, bez mogućnosti prirodnog kretanja i bez pristupa dnevnoj svetlosti. Ovaj sistem dominira u industrijskoj proizvodnji zbog niskih troškova, ali nosi i najlošiji profil kvaliteta. Žumance jaja iz kaveznog uzgoja je po prirodi bledo, pa se u ishrani kokoši često koriste sintetički pigmenti kako bi žumance izgledalo privlačnije. Više zemalja u Evropi je već zabranilo ili ograničilo ovaj vid uzgoja upravo zbog uslova u kojima kokoške žive. U ovu kategoriju spada većina jaja koja svakodnevno kupujete.

Klasa A i klasa B: šta znači kvalitet na deklaraciji

Pored oznake uzgoja, svako jaje nosi i oznaku kvalitetne klase koja se pojavljuje i na ljusci i na pakovanju. Postoje dve klase: A i B.

Klasa A označava sveža jaja namenjena direktnoj prodaji i konzumaciji. Ovo su jaja koja kupujete u prodavnici za svakodnevnu upotrebu i jedina klasa koja sme da se prodaje krajnjem potrošaču. Da bi jaje dobilo oznaku A klase, mora ispunjavati propisane standarde svežine koji se proveravaju prosvetljavanjem: vazdušna komora u jajetu ne sme biti viša od 6 milimetara, žumance mora biti čvrsto i nepokretno pri blagom okretanju, a belance prozirno i čvrste konzistencije.

Klasa B označava jaja namenjena isključivo industrijskoj preradi i nikada ne smeju da se nađu u maloprodaji kao sveza jaja za direktnu konzumaciju.

Unutar klase A postoji i posebna oznaka „ekstra sveže“ koja nosi konkretno značenje. Jaje može nositi tu oznaku samo ako je upakovano u roku od četiri dana od nošenja i ako se prodaje najkasnije do devetog dana od nošenja. Rok trajanja svakog jajeta klase A ne sme biti duži od 28 dana od dana nošenja, a taj datum mora biti jasno istaknut na pakovanju. Što je jaje bliže datumu nošenja, bolje su mu nutritivne vrednosti i ukus.

Veličine jaja: S, M, L i XL

Veličina jajeta označava isključivo njegovu težinu i nema nikakve veze sa kvalitetom. Sistem označavanja veličina identičan je onom koji se koristi za odeću, što ga čini intuitivnim i jednostavnim za razumevanje.

U svakodnevnom kuvanju veličina jajeta igra ulogu pre svega u receptima gde je precizna količina važna. Većina recepata podrazumeva jaja veličine M ili L kao standard, pa ako koristite S ili XL jaja, male korekcije u receptu mogu biti potrebne. Za pržena jaja, kajganu ili tvrdo kuvana jaja veličina je stvar ličnih preferencija i nema uticaja na kvalitet gotovog jela.

Boja ljuske: bela ili smeđa

Jedna od najrasprostranjenijih zabluda o jajima je da boja ljuske govori nešto o kvalitetu ili načinu uzgoja. Smeđa jaja nisu zdravija od belih niti su bolja ni po jednom nutritivnom parametru. Boja ljuske zavisi isključivo od rase kokoške koja nosi jaje i nema nikakve veze sa ishranom, načinom uzgoja ili svežinom. Kokoške sa smeđim ili crvenkastim perjem i crvenim ušnim režnjevima po pravilu nose smeđa jaja, dok one sa belim perjem i belim ušnim režnjevima nese bela jaja.

Mnogi potrošači instinktivno posežu za smeđim jajima verujući da su prirodnija ili kvalitetnija, ali ta percepcija nema naučnu osnovu. Jedino što određuje kvalitet jajeta je način uzgoja, ishrana kokoši i svežina, a ne boja ljuske.

Kako čitati kutiju jaja za 30 sekundi

Kada sledećeg puta budete birali jaja, dovoljno je da proverite četiri stvari po sledećem redosledu.

Prva je broj na ljusci ili oznaka uzgoja na kutiji. Broj 0 ili 1 označava humanije i nutritivno bogatije uslove uzgoja, broj 2 je podni uzgoj bez kaveza, a broj 3 je kavezni uzgoj koji vredi izbegavati kada god je to moguće.

Druga je datum pakovanja. Što je jaje svežije, to bolje. Potražite kutije sa što skorijim datumom pakovanja, a ako postoji oznaka „ekstra sveže“, to znači da su jaja upakovana u roku od četiri dana od nošenja.

Treća je klasa. Uvek birajte klasu A jer jedino ta jaja smeju biti u maloprodaji kao sveza jaja za konzumaciju.

Četvrta je veličina, i tu birajte prema sopstvenim potrebama i preferencijama, jer veličina ne utiče na kvalitet.

Naša jaja nose oznaku 2 jer sve kokoške žive u podnom uzgoju bez kaveza. Jaja idu direktno od farme do kupca, što znači da su uvek sveža i da između nošenja i isporuke ne prolazi nedeljama dug lanac hladnog skladištenja koji karakteriše industrijsku distribuciju.